BI­JE­LO PO­LjE – Po­sled­njih da­na u užem cen­tru gra­da, po­seb­no u Uli­ci slo­bo­de, ko­ja je odav­no pre­tvo­re­na u pje­šač­ku zo­nu, odo­ma­ći­li su se psi lu­ta­li­ce. To i ni­je ne­ka vijest da psi ni­je­su obo­lje­li od šu­ge i pred­sta­vlja­ju opa­snost za sve.
Ina­če, psi lu­ta­li­ce su pro­blem ko­ji već go­di­na­ma op­te­re­ću­je grad na Li­mu. Pro­cje­na je da je broj ovih ži­vo­ti­nja pre­šao dvi­je i po hi­lja­de. Naj­ve­ći pro­blem je što je ve­li­ki broj pa­sa lu­ta­li­ca skon­cen­tri­san u naj­ur­ba­ni­jem grad­skom di­je­lu. Na glav­noj grad­skoj uli­ci, na ko­joj je to­kom či­ta­vog da­na ve­li­ki broj pro­la­zni­ka i še­ta­ča, me­đu ko­ji­ma pu­no dje­ce i pen­zi­o­ne­ra, psi lu­ta­li­ce su se odo­ma­ći­li. Me­đu psi­ma lu­ta­li­ca­ma pri­mjet­na je po­ja­va šu­ga, a sa njom ra­ste i strah gra­đa­na za bez­bjed­nost i zdra­vlje, po­seb­no dje­ce.
Ve­te­ri­na­ri upo­zo­ra­va­ju da je ta pa­ra­zit­ska bo­lest uz­na­pre­do­va­la do te mje­re da su na psi­ma vi­dlji­ve ra­ne pa sa­da obo­lje­le ži­vo­ti­nje pred­sta­vlja­ju opa­snost, jer bo­lest la­ko mo­gu pre­ni­je­ti na do­ma­će ži­vo­ti­nje i lju­de.
Vla­snik ve­te­ri­nar­ske am­bu­lan­te „Gran­dov”, dr Ni­ko­la Gran­dov ka­že da zbog po­ve­ća­nog bro­ja na­pu­šte­nih ži­vo­ti­nja već du­že pri­je­ti opa­snost od po­ja­ve ne­ke epi­de­mi­je, s ob­zi­rom na to da pa­sa lu­ta­li­ca ima i na se­o­skom pod­ruč­ju gdje lak­še mo­gu do­ći u kon­takt sa dru­gim ži­vo­ti­nja­ma. Gran­dov na­gla­ša­va da je pra­va sre­ća da do­sad ni­je do­šlo do po­ja­ve ne­ke za­ra­zne ble­sti, ali pod­vla­či da tre­ba pred­u­ze­ti mje­re da do to­ga ne do­đe.
- Sve je ve­ći broj pa­sa lu­ta­li­ca. Na­ro­či­to je evi­dent­na nji­ho­va ve­ća po­ja­va na se­o­skom pod­ruč­ju i duž ma­gi­stral­nih pu­te­va. Me­đu psi­ma ima ra­znih obo­lje­nja, ta­ko da oni pred­sta­vlja­ju opa­snost ka­ko za lju­de, ta­ko i za autoh­to­ne ži­vo­ti­nje – ka­že Gran­dov, i do­da­je da su na ko­ži pa­sa lu­ta­li­ca pri­mjet­ne pro­mje­ne ko­je uka­zu­ju da je ri­ječ o pa­ra­zi­tar­nim bo­le­sti­ma, kao što su šu­ga ili la­i­sma­ni­o­za.
- Ka­rak­ter­stič­na je po­ja­va če­ša­nja pa­sa, opa­da­nja dla­ke, go­la pod­ruč­ja bez ko­že, kad je ri­ječ o šu­gi, dok se kod la­i­sma­ni­o­ze vi­di po­ve­ćan tr­buh, kao i ne­do­sta­tak dla­ke i pro­mje­ne na lo­ba­nji. Za­to bi bi­lo do­bro da se ovi psi uklo­ne sa uli­ce, od­no­sno da se od­ve­du na ade­kvat­no mje­sto, utvr­di o če­mu je ri­ječ i vr­ši nji­ho­vo li­je­če­nje. Opa­snost vre­ba, jer su ove bo­le­sti pri­mjem­či­ve i kod čo­vje­ka. Za­to mo­ra­ju da re­a­gu­ju ko­mu­nal­ne slu­žbe, ko­je tre­ba da an­ga­žu­ju eki­pe ko­je će obo­lje­le ži­vo­ti­nje zbri­nu­ti na pra­vi na­čin- is­ti­če Gran­dov, i upo­zo­ra­va da pri­je­ti opa­snost od ši­re­nja šu­ge, jer do­la­zi do kon­tak­ta za­ra­že­nih pa­sa sa dru­gim ži­vo­ti­nja­ma, a i dje­ca su u opa­sno­sti jer na uli­ci ili u par­ku do­dir­nu pred­met ili igrač­ku ko­ju je do­ta­kla za­ra­že­na ži­vo­ti­nja.
- Po­ja­va šu­ga­vo­sti kod pa­sa lu­ta­li­ca ozbi­ljan je alarm da se što pri­je mo­ra rje­ša­va­ti pro­blem ve­li­kog bro­ja na­pu­šte­nih ži­vo­ti­nja, a rje­še­nje je ono ko­je svi po­na­vlja­mo go­di­na­ma, u če­mu smo jed­in­stve­ni, a to je or­ga­ni­zo­va­nje pri­hva­ti­li­šta. Tu bi se ta­kve ži­vo­ti­nje smje­šta­le i bi­le bi ade­kvat­no me­di­cin­ski tre­ti­ra­ne, od­no­sno vak­ci­ni­sa­ne, pa bi se pre­ki­nuo i la­nac ši­re­nja za­ra­znih bo­le­sti. Ta­ko­đe, sma­nji­la bi se i šte­ta ko­ju psi na­no­se far­me­ri­ma, a pri­o­ri­tet je da se osi­gu­ra bez­bjed­nost gra­đa­na - po­ru­čio je Gran­dov.
On na­gla­ša­va da tre­ba sve ura­di­ti da se psi po­hva­ta­ju na hu­man na­čin i od­ve­du u naj­bli­ži azil, u Be­ra­na­ma ili Plje­vlji­ma.
U ime ne­vla­di­nog sek­to­ra Dra­gan Ra­do­vić upo­zo­ra­va na opa­snost ši­re­nja za­ra­znih bo­le­sti od pa­sa lu­ta­li­ca, is­ti­ču­ći da su obo­lje­le ži­vo­ti­nje pri­mije­će­ne ne sa­mo u grad­skom cen­tru, već i u kru­gu bje­lo­polj­skih zdrav­stve­nih usta­no­va.
- Svi smo iz­lo­že­ni opa­sno­sti da od pa­sa lu­ta­li­ca ko­je je na­pa­la šu­ga bu­de­mo za­ra­že­ni. Sto­ga ape­lu­je­mo na nad­le­žne slu­žbe da što hit­ni­je re­a­gu­ju, ka­ko ne bi do­šlo do ne­že­lje­nih po­sle­di­ca. Sma­tra­mo da su se ste­kli uslo­vi da se bez od­la­ga­nja pri­stu­pi iz­grad­nji pri­hva­ti­li­šta za pse lu­ta­li­ce, a u me­đu­vre­me­nu, dok se taj po­sao re­a­li­zu­je, da se na­đe ade­kvat­na za­šti­ta da ta­kvi psi ne do­la­ze u do­dir sa lju­di­ma - ka­že Ra­do­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ne­vla­din sek­tor je za­in­te­re­so­van da na­đe ade­kvat­nu lo­ka­ci­ju za iz­grad­nju azi­la i da bu­de mak­si­mal­no uklju­čen u rje­ša­va­nje pro­ble­ma pa­sa lu­ta­li­ca.
- Tre­nut­na si­tu­a­ci­ja je ta­kva da nad­le­žne slu­žbe mo­ra­ju od­mah da pre­ven­tiv­no dje­lu­ju i pre­du­zmu sve za­kon­ske mje­re. Ne­ma vi­še če­ka­nja, jer sva­ko odu­go­vla­če­nje mo­že da bu­de po­gub­no za gra­đa­ne - upo­zo­ra­va Ra­do­vić.
Spe­ci­ja­li­sta hi­gi­je­ne u Do­mu zdra­vlja dr Ife­ta Ero­vić upo­zo­ri­la je da su obo­lje­li psi ve­li­ka pri­jet­nja, jer se bo­lest mo­že pre­ni­je­ti na do­ma­će ži­vo­ti­nje i lju­de. Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, obo­lje­lih pa­sa lu­ta­li­ca ima go­to­vo na svim lo­ka­ci­ja­ma u gra­du.
-Ta­kva mje­sta tre­ba hit­no dez­in­fi­ko­va­ti uz od­go­va­ra­ju­će hi­gi­jen­sko odr­ža­va­nje i rad nad­le­žnih slu­žbi. Tač­no se mo­ra re­ći ko­li­ko je ta­kvih pa­sa i od­re­di­ti lo­ka­ci­ja gdje se na­la­ze. A on­da kre­nu­ti sa ak­ci­jom na hi­gi­jen­skoj za­šti­ti. Ne ­smi­je se ni­šta pre­pu­šta­ti slu­ča­ju i shva­ta­ti ola­ko - upo­zo­ri­la je dr Ero­vić.
M.NO­VO­VIĆ